Mojsije na Sinaju razgovara s Gospodinom, a Izraelci? Što je s njima? Napokon su slobodni od ropstva, slobodni od Egipta. Slobodni su, a ipak zarobljeni. U podnožju brda, brda na kojem se Bog objavljuje, narod se odlučuje da ipak ne želi sebe posve predati Bogu. Odlučuju da žele „boga“ po svojim mjerilima. Jer što će im Bog koji traži da ga se posve ljubi?

Promatrajući Izraelce u podnožju toga brda, zar nam nisu nekako bliski? Izraelci ne žele na Sinaj, ne želimo ni mi. Izraelci ne žele poštivati Božji zakon, ne želimo ni mi. Izraelci žele svoga „boga“, želimo ga i mi. Izraelci, slobodni, žele u ropstvo, nažalost želimo i mi.

Ljubavi Božje nema u nama. Bolno je to spoznati. Spoznati da smo došli pred Sinaj, a još nam toliko treba. Naporno je uspinjanje! No ipak vjerujemo i znamo da se Mojsije moli za nas. Mojsije širi ruke, ne želi da stradamo. Naš Mojsije – Isus Krist, širi ruke na križu i ne želi da strada narod koji je izveo iz Egipta, koji je otkupio svojom krvlju. Jedino po Njemu i s Njime i u Njemu prebiva ljubav Božja u nama. Po njemu se penje na Sinaj, poštuje Božji Zakon – Zakon ljubavi, uništava „zlatna telad“ naših života.